HOBO
You are here: Home » Забава » Aфоризми -Милован Илић Минимакс
Aфоризми -Милован Илић Минимакс

Aфоризми -Милован Илић Минимакс

  •      Порука Александру Првом ујединитељ: „Хвала, није требало!“
  •      Не знам да ли ће нас Европа примити, али Африка нас је већ ставила на листу чекања.
  •      Годишњица косовске битке биће прослављена чим се битка заврши.
  •      Рад је створио човека, а човек – Празник рада.
  •      Рекли смо историјско НЕ. Можда бисмо рекли још нешто да смо знали стране језике.
  •      Вешт комунист од два црвена картона направи – партијску књижицу.
  •      Откад су почели да им добацују „Уа, педери!“, Срп и Чекић се све ређе виђају заједно.
  •      Чувајте ми Југославију! Наградић вас покрајином.
  •      Да вођа није остао без ноге, можда не бисмо оволико Цопа.
  •      Братство и јединство је наше највеће богатство. Пазите да га се не дочепа народ.
  •      Поклањају нам камиле. Ваљда зато што је велики вођа иза себе оставио пустињу.
  •      Ми смо мала и сиромашна земља: нама су и краљеви на привременом раду у иностранству.
  •      Примиће нас у Европско тржиште чим поправимо кантар.
  •      У односу на међуљудске односе, храна нам и није много затрована.
  •      Док су остали пратили модне трендове, ми смо деценијама носили једно те исто – штафету.
  •      Народ осећа да сте му на челу, али мисли да сте комарац.
  •      Кад генерални диктира нешто својој секретарици – да ли је то војна диктатура?
  •      Да је жив, Достојевски би се определио за малу привреду: отворио би фабрику – идиота.
  •      Неки су да мењају границе … макар по падежима.
  •      Наса принцеза била је корпулентна: уместо на зрну грашка, морала је да спава на Брионима.
  •      Погинуо је у осмој офанзиви – освајајући једну вилу на Дедињу.
  •      Гладнима је свеједно да ли гладују у једнопартијском или вишепартијском систему.
  •      Југословени су дрво живота употребили за потпалу.
  •      Чуо сам да су се после рата другови у Белом двору ословљавали са ГОСПОДИНЕ ДРУЖЕ.
  •      Мењам власт за хлеб. Шифра „Радничка класа“.
  •      Уништене су све шуме да би се израдио довољан број рамова за фотографије оних који су први отишли у шуму.
  •      Откако гладују, Југословени су сити свега.
  •      Споменик му је мали, али му је постоље ушло у Гинисову књигу рекорда.
  •      Оволики неуспеси … Па, то још никоме није успело!
  •      Оно што нам нису могли Хитлер и Стаљин, постигли смо сами.
  •      Народ је достојно оплакао свог вођу: сузавац је испунио очекивања.
  •      У свету нас знају као земљу која има 23 милиона странака.
  •      Чувај Бели двор за црне дане!
  •      Идејно смо потковани, а од среће – њишти.
  •      Ми имамо хлеб, они имају нож. Неко помиње уједињење …
  •      Више се не сматрам Србином. А ни мање.
  •      Блиски исток нам је, на жалост, све ближи.
  •      Срби желе да живе у једној држави. Шведској, рецимо.
  •      Развили смо једра. Још само да набавимо брод и море.
  •      У почетку беше Тито, а на крају – Титаник.
  •      Наша земља све више личи на заједницу. Првобитну.
  •      Кад новинари штрајкују, нема ко да објави рат.
  •      Гледам шта се ради око мене. Ништа се не ради.
  •      Европо, не можеш ти толико да се ујединише колико ми можемо да се разјединимо.
  •      Можда би неки продали земљу. Али, ко ће ово да купи …
  •      Чувај се земље у којој снајперисти најбоље виде!
  •      Не дај се, генерацијо … бесплатно!
  •      Давали су му 40 дана. Није хтео ни да чује испод 50. ..
  •      Спреман сам да му опростим што је хтео да буде цар, али не и то што је хтео да има 23 милиона дворских будала.
  •      Неки су за употребу силе – милом или силом.
  •      Под Турцима 500 и под комунистима 50 година. Шта је било теже?
  •      Песма нас је одржала, а попевка – отцепила.
  •      Били смо земља чуда: сад смо чудо.
  •      Да ли ће се и после трећег светског рата говорити „трећа срећа“?
  •      Срећа је срести оџачара, нарочито ако је кренуо да гаси комшијину кућу.
  •      Срби су најбогатији народ на свету: нико нема толико непријатеља.
  •      У праву сте, мада би логичније било да сте у затвору.
  •      Иде ми радни стаж: све остало ми стоји.
  •      Шведски сто, пољски кревет, француски кључ и југословенска инфлација.
  •      “Југо“ паркиран на Славији – то је све сто је остало од Југославије.
  •      Некад смо били браћа. Сад нема псовке у којој једни другима не помињемо сестру.
  •      Није трагично што смо у блату до гуше, вец што смо искаљали нове опанке.
  •      Слепо смо га следили. Кад смо отворили очи – следили смо се.
  •      Човеку су биле потребне ноге све док није измишљен даљински управљач.
  •      Четрдесет година морали смо да ћутимо. То се завршило – минутом ћутања.
  •      Ако је предратна Југославија била трула, онда је ова – трула-ла.
  •      Није истина да ми радимо једни против других: ми смо ленштине.
  •      Југославија ће увек постојати. Нарочито као идеја.
  •      Више се не свађамо: нико ни са ким не говори.
  •      Видимо ми да је то прст судбине. Видели бисмо још боље да нам га нисте гурнули у око.
  •      Братоубилачки рат не долази у обзир. Нисмо више браћа.
  •      Живео велики вођа! Живео како је хтео …
  •      Дилема: да ли да обијем банку или да оснујем странку?!
  •      Већ годинама нисам видео просјака. У моди је отимање.
  •      Пролетери свих земаља – извините. Ваш Маркс.
  •      Ми смо отворена земља: нама су и лопови на слободи.
  •      Не, није то групни секс: то је наше колективно ПРЕДСЕДНИШТВО.
  •      Југословену је лакше да састави владу него крај с крајем.
  •      Некада су била модерна затварања по регионима и областима. Сада се користе и затвори.
  •      Чим набавимо штаке, изаћи ћемо на светску позорницу.
  •      Био је задужен за чистке, али је отпуштен јер су му пронашли вишак од 150 људи.
  •      Истина је обично на средини, где је најдубља вода.
  •      Сваки народ има вођу каквог је заслужио. Шта ли смо ми богу згрешили?
  •      Ко тебе хлебом, ти њега хлебом.
  •      Да ли је осим народних хероја и четника још неко учествовао у рату?
  •      Снежана са седам патуљака. На другом месту је Југославија са шест.
  •      У капитализму радника израбљују, а социјализам му омогућава да набави просјачки штап по жељи.
  •      Сви нас узимају за пример. Нико нас не узима озбиљно.
  •      Не дају нам олимпијске игре. Знају да им више не бисмо вратили.
  •      Он је умро, а његове идеје живе … од социјалне помоћи.
  •      Класни непријатељ нам је – првокласан.
  •      У земљи у којој надвлада животињски нагон бајке постају басне.
  •      Много је забрљао: не гине му затвор или – нека амбасада.
  •      Пре него што је примио штафету, рекао је: „Знам за јадац!“
  •      Били смо пет векова под Турцима. Питајте их како су преживели.
  •      На западу добру децу воде у Дизниленд, а неваљалу у – социјализам.
  •      Помени ме у молитвама, а можеш и у тестаменту.
  •      Почећу да штрајкујем чим нађем посао.
  •      Занемели смо од среће кад су нам дали слободу говора.
  •      Сан сваке партије је да буде мајсторица.
  •      Дајем часове из полицијских часова.
  •      Ни џемпер не воли кад се пара, а камоли Југославија.
  •      Да није Југославије, Чарли Чаплин би био најсмешнији у КСКС веку.
  •      Не мрзе баш сви власт. Знам једног министра.
  •      Прави људи на права места. Али, где наћи толике затворе?!
  •      Први мај се слави два дана: првог дана славе они који имају, а другог-они који немају посао.

Comments are closed.