HOBO
You are here: Home » Вести из Браничева » Први парни млин на Балкану
Први парни млин на Балкану

Први парни млин на Балкану

Мало Црниће је равничарско и ратарско село збијеног подужног типа са зракастим израштајима. Смештено је у западном делу Стига. Кроз село је некада протицала река Млава, која је 1972. године каналисањем померена западно од села. Надморска висина села је 884 метра, а површина атара износи 1082 хектара.

Село је 1955. године добило статус општине, која обухвата 19 села. Главна привредна грана је ратарство, са интензивним гајењем кукуруза и пшенице. У селу је крајем прошлог века отворен први парни млин на Балкану „Бајлони и синови“. Данас је то Млин „Млава“ у оквиру предузећа „Центрокоп“ из Београда, највећи произвођач брашна и тестенина у Браничеву.

Село има парохијску цркву сазидану 1892. а освећену 1894. године и парохијски дом изграђен 1969. године, и осмогодишњу основну школу „Моша Пијаде“. У селу се сваке године организује „Федрас“ – Фестивал драмских аматера села Србије. Центар за културу Мало Црниће редовно издаје од 1972. године „Стиг“ – часопис за књижевност, уметност и културу.
На локалитету Топлик, југоисточно од села налази се вишеслојно археолошко налазиште из ране праисторије до касног средњег века. Село се први пут помиње у Браничевском тефтеру из 1467, када има 79 кућа. Године 1892. има 360 пореских глава, а 1921. године 240 домова и 1206 житеља. Заветина у селу је Тројица, а становништво српско.

У селу постоји веома распрострањено веровање да је насеље веома старо и да се првобитно звало Белића. До измене имена дошло је по жељи самих сељака. После једне епидемије куге, која је скоро опустошила село, како у својој књизи „Бели млин у долини – Мало Црниће“ наводи публициста Миодраг Стојановић Коле, оно ће се најпре назвати Црниће, а потом Мало Црниће за разлику од суседног села Великог Црнића које је било нешто веће.

Два приватна млина

У селу Врбница Војкан Митровић и Антоније Милошевић изградили су и отворили два савремена приватна млина који пшеницу директно купују од сељака и прерадјују у својим погонима. Њихова инвестиција показала се профитабилном, ау селима Шапине, Смољинац отворене у по 3-4 нове и модерне пекаре које производе квалитетан хлеб и пециво од квалитетне пшенице са стишких поља.

Бајлони у Малом Црнићу

Бајлони су у Мало Црниће дошли 1869. године, пошто су постали власници једне воденице. Пореклом су из Чешке, откупили су од српске државе тадашњу воденицу са шест каменова за 2.500 дуката, а на место старе воденице саградили петоспратни млин на ваљке који је 1874. године, уз погон на воду, добио и погон на пару. Најјачи произвођач пшенице у то време било је село Божевац које је годишње продавало Бајлони 60 вагона житарица. Бајлони су били велико предузеће са многобројним стовариштима у Србији и тесним везама са продуктним берзама у Бечу и Пешти. Бајлони су као богати индустријалци са 130 хектара плодне земље отворили 1885. године и помагали четворогодишњу основну школу у Малом Црнићу и подигли цркву 1892. године у чисто српско-византијском стилу.

 „Нестало“ 1.500 грађана

По овогодишњем попису, општина Мало Црниће има 18.610 становника или скоро 1.500 мање него пре десет година. Негативна стопа прираштаја забележена је у 18 села, а једино у селу Батуша рађа се више деце него што умире људи.

Comments are closed.