Unknown
Unknown
| Историја, расута по свету |
|
Поводом обележавање 97. годишњице Кумановске битке данас ће, код Споменика победи Српске војске у Кумановској бици, на брду Зебрњак код Куманова, у Македонији, делегација Владе Србије одати државну почаст поводом обележавања годишњице Кумановске битке. Поред полагања ловорових венаца биће изведен уметнички програм, а читав пројекат реализује Министарство рада и социјалне политике у сарадњи са Министарством одбране, Министарством унутрашњих послова, Министарством просвете, Министарством спољних послова, Амбасадом Републике Србије у Републици Македонији и заједницом Срба у Македонији. Обележавање оваквог једног догађаја и наш недавни напис о добровољној акцији београдских планинара из Планинарско-смучарског друштва Копаоник и чланова Удружења ратних добровољаца који су рашчистили девет деценија запуштено српско војничко гробље у македонском селу Скочивир, повод су за разговор са Миром Чаваљугом, помоћником министра рада и социјалне политике у Сектору за борачко-инвалидску заштите. Наиме, Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике Републике Србије надлежан је за стање наших војних меморијала у свету, али ту је дужност добио тек крајем 2003. године, усвајањем Уставне повеље. Веровали или не, целу бригу о српским војним меморијалима у свету и у Србији води само трочлана група стручњака у Сектору: уз Чаваљугу, ту су још и Дејан Ристић, историчар, саветник, и Владан Јовановић, стручни консултант, архитекта. У сусрету са, рецимо, више десетина француских стручњака који се, у име свог Министарства баве заштитом војних меморијала ове земље, Французи могу, по сопственим речима, само да – скину капу. Овом малом тројцу треба, заправо, захвалити за убрзану израду свеобухватне евиденције српских војних меморијала и места страдања који се налазе изван територије Републике Србије. На основу прикупљених података, српски војни меморијали налазе се у четрдесет држава Европе, Азије, Африке, Аустралије и Северне Америке. Закључно са 1. октобром ове године, евидентирано је укупно 554 војних меморијала и места страдања из више ратних периода. Тој бројци треба додати преко 5.000, до сада евидентираних, војних меморијала у самој Србији. За неверовати је, међутим, да је у претходним деценијама када се надлежност у тој области налазила на нивоу савезне државе ова евиденција изостала. Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике Републике Србије данас, зато, не испуњава само своју законску обавезу већ и исправља вишедеценијски однос према баштини који је довео до тога да се она на почетку XXI века у појединим својим сегментима може сматрати веома угроженом. Примери за то, каже нам Миро Чаваљуга, су непокретна културна добра на подручју АП Косово и Метохија, као и бројни војни меморијали и места страдања у иностранству. Уређења и одржавања споменика у иностранству регулисана су одредбама међудржавних споразума, а Чаваљуга каже да се, након извођења свеобухватних рестаураторско-конзерваторских радова, сваки конкретни војни меморијал или место страдања редовно одржава што подразумева ангажовање сталног чувара и обезбеђивање услова за његов посао.Средства за све ове намене издвајају из буџета Србије и зависе од опште економске ситуације у земљи. У каквом су стању војни меморијали и места страдања? Где су најугроженији? – Од краја 2003, завршено је више од 200 обимних и сложених пројеката извођења рестаураторско-конзерваторских радова, па се може рећи да је садашње стање, у односу на оно затечено пре само шест година, неупоредиво боље.Чињеница да се мере заштите изводе на војним меморијалима и местима страдања у иностранству, као и да је степен очуваности појединих међу њима био забрињавајући, говори да српски стручњаци улажу велике напоре у заштиту оних најугроженијих. С обзиром на данашње обележавање годишњице Кумановске битке на Зебрњаку, питамо у каквом су стању споменици у Македонији? – На територији Републике Македоније до сада је евидентирано укупно 35 српских војних меморијала из периода Балканских, Првог и Другог светског рата, мада се процењује да је њихов број далеко већи. Стога је процес њиховог евидентирања и даље у току. Осим монументалних војних меморијала и места страдања, на територији те државе налази се изузетно велики број тзв. пуковских гробаља и појединачних гробних места, чија је заштита посебно сложена, имајући у виду да се најчешће налазе у веома неприступачним пределима – каже нам Миро Чаваљуга. – У Македонији су обновљене Спомен-капеле у Удову и Кривој Паланци, припрема се обнова Спомен-капеле у селу Долно Каласларе код Велеса (све ове капеле су истовремено и спомен костурнице – у њима су посмртни остаци српских војника) и Спомен-капеле на Кајмакчалану. Њена обнова ће бити тешка због неприступачне локације у највећем делу године, недостатка основних техничких могућности (нема ни воде ни струје), висине (2.525 м) и због лошег пута који води до ње. Наш саговорник напомиње да се за све активности на овом плану мора унапред обавестити Влада Републике Македоније, и морају да се добију одговарајуће дозволе за радове, као и да је до сада постојала одлична сарадња и разумевање македонске стране. Иначе, ово Министарство поклања посебну пажњу заштити Споменика на Зебрњаку. „До сада су изведени обимни радови на санацији очуваног дела споменика, ангажован је чувар, а недавно су постављени рефлектори за ноћно осветљење читавог комплекса”, каже Миро Чаваљуга. Анђелка Цвијић ----------------------------------------------------------- Позив грађанима да се јаве – Ми, као Министарство рада и социјалне политике, надам се да нас разумете, напросто не можемо да у сваком тренутку имамо сопствена сазнања о стању српских меморијала у 40 држава света, односно да наши људи буду на лицу места! Зато и упућујемо позив свима који посете неки наш војни меморијал у иностранству да се слободно јаве Министарству и обавесте их о његовом стању и, ако имају, пошаљу и слике – речи су Чаваљуге. |
