Година 1199. обележила је смрт српског великог жупана и оснивача династије Немањића, Стефана Немање. За собом је оставио темеље српске државе и три сина, Вукана, Стефана и Растка, да сачувају и учврсте његово владарско дело.

Немањино наслеђе није било ни лако, ни једноставно. Расправа између два старија брата о праву на првенство у државној управи прерастао је у сукоб. Све до првих година тринаестог века тињала је ова борба, понекад проваљујући у отворену нетрпељивост. У прво време Вукан је успевао да одржи власт у Србији, делујући из свог сигурног уточишта у Зети коју је наследио још од оца. И најмлађи Немањин син Растко, много познатији под својим монашким именом Сава, од самог почетка се укључио у пресуђивање који од старије браће треба да буде владалац у Србији.

Мада је Немања одредио Стефана за свог наследника, Вукан је, уз помоћ угарског краља Емерика, обезбедио премоћ у Србији и протерао Стефана, 1202. године. Тако је Вукан постао велики жупан. Неколико година доцније, 1204. или 1205. Стефан је успео, постепено освајајући српске земље, да преузме власт у Србији. Најзад се остварила Немањина жеља: да Стефан влада земљом, а да Вукан буде "велики кнез" једне области. Преношење моштију Стефана Немање из Хиландара у манастир Студеницу помогло је помирењу између два брата. Главну улогу у том чину имао је Сава.

Za manje od 15 dana srpska vojska prevalila je više od 700 kilometara. Savezničke trupe u čudu su posmatrale nezadrživo prodiranje naših vojnika. Kako su svedočili, često su imali poteškoća da na motornim vozilima sustignu srpske borce koji su u domovinu nezadrživo jurišali - pešice

Tačno pre 90 godina, na današnji dan, u zoru, francuski general Franš D’ Epere naredio je da se krene u proboj Solunskog fronta, u kome je srpska vojska odigrala glavnu ulogu i koji se ubraja među najuspešnije operacije Prvog svetskog rata. Ova neviđena ofanziva i dan-danas se izučava na mnogim vojnim akademijama širom sveta, kao blistavi primer jedne velike pobede.
U 5.30 časova, posle snažne artiljerijske pripreme, divizije prvog ešalona Druge armije započele su napad. Srpska vojska nezadrživo je krenula u otadžbinu! Za manje od 15 dana srpska vojska prevalila je više od 700 kilometara. Savezničke trupe u čudu su posmatrale neverovatno prodiranje srpskih vojnika. Kako su saveznici svedočili, često su imali poteškoća da na motornim vozilima sustignu srpske borce koji su - jurišali pešice!

Srbija je posle četiri godine neviđenih muka i patnji - ponovo slobodna!

Божевац, ратарско насеље на рубу Стишке равнице један је од значајнијих трговачких и занатских центара и раскршћа овог краја почетком ХХ. века.
Први подаци о Божевцу датирају из 16. века, тачније из једног Турског тефтера из 1542 године, који је издала Мађарска Академија Наука и који тада броји 9 домова.
1718 године Аустрија окупира ове крајеве и врши попис насеља и становништва који открива ненасељеност овог подручја. У том попису Божевац броји 11 домова.