|
Мала рекапитулација 2008. године:
1. Победа "демократских" снага на изборима
2. Шиптари прогласили независност
3. Рамуш Харадинај ослобођен оптужби
4. Стојан Жупљанин ухапшен и спроведен у Хаг
5. "Српска" влада потписује ССП
6. Насер Орић ослобођен оптужби
7. Радован Караџић ухапшен
8. Србија враћа своје амбасадоре у земље које су признале Косово
Ово говори само по себи. Србија је згажена, попљувана и гурнута у блато новог светског поретка, унутар којег јој је наложено да се одрекне свега националног, и постане обична мрва коју ће пацови глодати како им се прохте. Имамо нешто јаче од 4 месеца до краја године, па да видимо шта нас још чека. |
|
Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква и Бугарска православна црква 28. јуна и један од највећих српских празника. Спада у непокретне празнике, а по старом календару је 15. јуна. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара (1371-1389) и тзв. пропаст Српског Царства, па се тог дана ,поред светог Амоса, од почетка XX века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика
|
|
Чији си ти, мали? То питање поставља ли су нам често људи кад смо деца били. И ко од нас није осетио досаду од често понављаног питања: Чији си ти, мали? Нарочито кад смо декламовали на Савиндан или кад смо добијали награде на Видовдан, питање се понављало и понављало: Чији си ти, мали?
Ово питање постављено је и целој нацији нашој. У прошлом седмогодишњем рату, када је српски народ пролазио кроз тунеле мрака од неправде и страдања и када је српска војска задивљавала свет својим победама и жртвама, питао се сав свет: Ко је тај мали народ? Ко су му преци? Каквог је порекла? Каква му је историја? Једном речју: Чији си ти, мали народе српски?
|
|
Опширније...
|
|
Српска „елита“и медији игнорисали Видовдански марш |
|
Читаоци "Политике" или листа "Данас", као и гледаоци РТС или Б92, у једној ствари се налазе на истом. Ако су пратили само "своје" медије, онда засигурно не знају да се у Србији догодио "Видовдански марш"; не знају да је седамдесеторо људи, међу којима и шест жена, прошло кроз Србију, од Врачара до Газиместана; не знају шта се све на том путу дешавало; где су, уопште, ти путници спавали; куда су ишли и кога су видели; шта се десило када су прешли административну линију према Косову; како су их дочекали амерички војници, а како албански полицајци; шта је било на крају пута и да ли им се пут исплатио.
|
|
Опширније...
|
|
|
Божевац из птичије перспективе |
|
Поштовани посетиоци овде имате могућност да погледа Божевац детаљније из птичије перспективе.
УЖИВАЈ ТЕ !!!
|
|
Опширније...
|
|
СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ЂОРЂЕ -ЂУРЂЕВДАН |
|
Овај празник празнује се 23. априла по старом или 6. маја по новом календару. Свети Ђорђе је живео у III веку после Христа и страдао за време цара
Диоклецијана.
Овај празник се сматра као граница између зиме и лета. Некада су тога дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. Зато се и каже: "Ђурђевданак - хајдучки састанак". Некада су тога дана погађане нове и отпуштане старе слуге.
|
|
Опширније...
|
|
Стајао сам пре једном барокном палатом у граду Котбусу, стотинак километара јужно од Берлина, готово не верујући својим очима. Поред елегантног улаза, златним словима било је написано: СЕРБСКИ МУЗЕЈ.
Пространи дворац на два боја, открио сам одмах затим, био је један од најлепших и најзанимљивијих музеја у Немачкој:
”Да, ми смо Срби”, рекао ми је кустос музеја Вернер Мешканк.
”Са свим јужним Србима делимо име и заједничко порекло. Али ми смо чисти Срби. Док сте се ви мешали са старобалканским становништвом и другим народима ми смо углавном остали онакви какви смо били пре 1400 година. ”
И то све на језику који сам разумео, српском. Чудном, архаичном, али схватљивом и блиском по сазвучју.
|
|
Опширније...
|
|
Написао Administrator
|
|
На прославама, свадбама и осталим забавама играју Срби "Шоте мори шоте" незнајући за суморне историјске чињенице везане за ту „народну игру“.
Чим споменемо ријеч "шота" одмах помислимо на игру која се, нажалост, игра на свакој српској свадби. Поријекло имена шота долази од имена Шота Галица, жени србомрсца "качака" (одметника) Азема Бејте из села Галице (1889.-1924.) који је својевремено харао по Космету и Метохији.
|
|
Опширније...
|
|
|
|
|
<< Старт < Претходни 1 2 Следећи > Крај >>
|
|
Страна 1 од 2 |
United States
Unknown
Unknown
Резолуција
